Uloge: Šarliz Teron, Marton Čokaš, Džoni Li Miler, Sofi Okonedo, Emilija Vorner, Kerolajn Čikezi, Frensis MekDormand

Režija: Karin Kusama

Kao što je Hali Beri posle dobijanja Oskara za film Bal monstruma i gomile hvalospeva od strane filmskih kritičara izabrala da prihvati glavnu ulogu u promašaju sezone – filmu Catwoman, tako je i Šarliz Teron posle Oskara za glavnu žensku ulogu u filmu Monstrum odradila jedan, po svima, takođe promašaj - Aeon Flux. Slučajnost je da se u oba slučaja radi o SF-u. I da im je glavni lik heroina u crnom pripijenom kožnom odelu.

Radnja filma je smeštena 400 godina u budućnost, u gradu Bregna, gde je utočište našlo zadnjih pet miliona ljudi, preživelih posle pandemijske bolesti izazvane smrtonosnim virusom. Grad je zaštićen zidom, čovečanstvom vlada dinastija Gudčajld, i svako ko se ne slaže sa diktatorskim režimom, nestaje. Režimu se suprotstavlja pokret buntovnika zvan Moniken koga čine hladnokrvne ubice od kojih jedan ima šake umesto stopala. (Sic!) Najobučeniji i najbolji borac među njima je Eon Fluks, koja dobija zadatak da ubije predsednika diktatorske vlade i pri tom otkriva brojne tajne, dovodeći tako u pitanje sve ono što je dosad znala o svetu u kome živi. Kao u Matriksu. Kompanjon Teronovoj u tom pohodu je njena najbolja prijateljica Sitandra, koju glumi Sofi Okonedo.

Film je baziran na MTV crtanoj seriji iz devedesetih, autora Pitera Čunga, i zahvaljujući Teronovoj, realističnim kostimima i odličnim CGI-efektima, delimično uspeva da dočara ambijent prethodnika. Nažalost, ne uspeva na planu scenarija koji je dosadan, glume koja je monotona i dijaloga koji su često  besmisleni.

Priča ne donosi ništa novo; radi se o potrebi za begom iz veštačkog poluutopijskog u realniji svet prirode, formula upotrebljena u gomili drugih SF ostvarenja. Ako volite da gledate devojke koje se bore i pri tom uživaju, od kojih je jedna Šarliz, pogledajte ovaj film; u suprotnom ga zaobiđite.

:asterblistok: