Zaista nije lako pisati prikaz neke Pračetove knjige. Uvek postoji mogućnost padanja u zamku i pisanja toliko puta ponavljanih pohvala u stilu: “Pračet je jedan od najduhovitijih pisaca današnjice, ovo je jedna od njegovih najurnebesnijih knjiga... bla, bla...”  Problem je što to zaista jeste istina. Ne mogu da otkrivam toplu vodu.

“Okej, glupačo, mogla bi da pređeš na stvar i prestaneš da se žališ!”, rekli biste vi u ovom trenutku. Dooobro, ’ajde.

U Maskaradi, osamnaestoj Pračetovoj knjizi iz Disksvet serijala, pratimo dogodovštine dobrog starog veštičjeg trija. U stvari, ne starog – uloga device u podružnici je upražnjena jer se Magrat udala za kralja Verensa II (Gospoda i dame), pa je njene kraljevske dužnosti (kao i činjenica da definitivno više ne spada u device, a još nije postala majka) sprečavaju da bude članica.

Baki Vedervaks i Nani Og očajnički je potrebna treća veštica, iako vam to ni u ludilu ne bi priznale. Tri je prirodan broj za veštice (devica, majka i... ona treća). Kad ih je tri, jedna uvek može da pomiri ostale dve kad se pokače, a Magrat je bila ekspert za to (kao i za kuvanje čaja i pripremanje tosta). Bez Magrat, Nana i Baka idu jedna drugoj na živce, a zajedno sa njom u stanju su da živciraju ceo svet, što je ipak mnogo zabavnije.

Asortiman devica sa veštičjim talentom u Lenkru je gotovo nepostojeći. Izbor pada na Agnes Nit, talentovanu krupnu devojku sa poremećajem dvostruke ličnosti. Naime, u narodu kazuju kako se u svakoj debeloj devojci krije jedna mršava. Agnes zaista ima mršavu devojku u sebi, a to je Perdita, njeno drugo ja. Agnes je fina i pristojna, dok je Perdita njena sušta suprotnost.

Avaj, Agnes ne želi veštičju karijeru i upravo je otišla za Ank-Morpork da se okuša u operi. Dobija angažman u horu, a zatim i kao glas za “otvaračicu usta”, zgodnu Kristin, miljenicu operskog Fantoma koja na žalost nema ni t od talenta za pevanje, a baš se nije odrala ni od količine pameti (ona je jedna od onih osoba koje sve izgovaraju sa višestrukim znakovima usklika... verujem da znate šta to kod Pračeta znači).

Baka i Nana dolaze u Ank-Morpork da vrate Agnes kući i nalaze smeštaj kod gospođe Palm na Bakinu inicijativu. Taj trenutak je meni jedan od najsmešnijih u svim Pračetovim knjigama. Samo videti Nanu Og šokiranu vredi para. Čak i da je ostatak knjige dosadan (što naravno nije), vredelo bi pročitati je samo zbog ove scene.

Ne bih da previše otkrivam zaplet. Ako ste ikada slušali ili gledali mjuzikl Fantom u operi, prepoznaćete gomilu aluzija. Tu su, naravno, Fantom, ogromni luster, gomila ubistava, kante krvi (i prave i lažne), onesvešćene anoreksične balerine, straža (Nobi i Detritus undercover), gigantske operske predstave sa besmislenim fabulama i još besmislenijim krajevima, SMRT, mnogo Griba i... ah, pa ja sam potpuno zaboravila na Nanin lascivni kuvar koji je zvezda jednog od podzapleta.

PS: Hahahaahahahaha!!! Ahahahahahaha!!!!!!!